„Spic“ baletanke

Baletske patike ili baletanke su vrsta obuće koju balerine i baletski igrači nose uvek u predstavama klasičnog baleta, a nekada i u modernim predstavama.

Baletska patika omogućava igru u poziciji „poluprsti“ i njih u predstavama nose baletski igrači, i u nekim epizodnim (npr. karakternim, i drugim) i balerine.

Baletske patike su jednake, i oblikuju se tek prema stopalu (levom ili desnom). Proizvode se industrijski, ali je najbolje kada ih iskusan majstor napravi prema stopalu igrača. Uobičajeno je da žene nose roza, a muškarci crne. Kada se želi efekat kao da su igrači bosi, nose se bele baletanke. Izrađuju se od platna ili kože.

Posebnu vrstu baletanki predstavljaju špic-patike koje omogućavaju igru na vrhovima prstiju. Njih nose isključivo balerine a u ponekom modernom baletu i muškarci.

Jazz balet

Jazz dance

Jazz dance je modernija tehnika proizašla iz klasičnog baleta, kao uostalom i sve modernije plesne tehnike. Bazira se na baletnoj tehnici koja je nadopunjena opuštenijim plesnim elementima, odnosno slobodnijim pokretima. Pozicije nogu u jazzu su malo zatvorenije nego u baletu zbog čega je opterećenje bokovima za nijansu manje, ili potpuno zatovrene. No kod rekreativnih plesača baleta se ni ne zahteva potpuna otvorenost, već otvorenost u granicama mogućnosti pojedinca.
Otvorenost znači rotacijsku sposobnost bokova kako bi se dobio položaj nogu u kojem pete stoje jedna nasuprot druge, a prsti su otvoreni prema van.
Balet ima strože forme, dok je u jazzu dopušten veći stupanj stilske opuštenosti. Za jazz dance su takođe karakteristične izolacije u kojima se telo deli na delove, od kojih svaki deo radi svoj pokret, izolovan jedan od drugog. Balet se pleše na klasičnu muziku, a jazz dance na pop ili bilo koju drugu muziku. Kao i u baletu i društvenim plesovima, jazz dance se pleše i u paru, uključujući i podrške, a ne samo solo ili grupno.

Osnovne vrste jazz dancea
Lirski jazz

• čuva u sebi pravilne linije tela i pokreta
• pokreti su fluidni i mekani
• koristi puno baletnih elemenata
• zove se još i mekani jazz
• možemo ga vidjeti u filmovima poput West side story, Fame, Stayin’ alive, Flashdance

Street jazz

• noviji smer jazz tehnike
• uključuje energične i oštre izolacije i sinkopirani rad nogu
• obično se izvodi na rock muziku i na oštrije, energičnije pop ritmove
• zastupljenost baletne tehnike je velika
• zove se još i tvrdi jazz
• može se vidjeti u filmu Center stage

Musical comedy jazz

• teatralni jazz koji se izvodi u svim plesnim mjuziklima
• za taj stil je karakteristično da pokreti naglašeno prate tok priče komada u kojem se izvode
• često se koriste rekviziti kao što su šeširi, štapovi, stolice i sl., a kostimi su blještavi i upadljivi
• može se vidjeti u filmovima Annie, Cabaret, All that jazz, Chorus line

MTV jazz

• najnoviji smer tehnike koji je zastupljen u spotovima pevača kao što su Justin Timberlake, Britney Spears, Christina Aguilera, Missy Elliot, Jennifer Lopez
• nastao je u svrhu povećanja kvaliteta scenskih nastupa pevača
• karakteriše ga oštrina i odsječenost pokreta
• baletna tehnika je ovdje vrlo malo zastupljena, jer se bazira na oštrim, brzim i energičnim izolacijama i okretima tela

Istorijat Jazz dancea
Završetkom prvog svetskog rata dolazi do društvene revolucije koja odbija običaje i vrednosti prejašnjih generacija i čiji je moto bio živeti život do kraja. Ples sada postaje manje formalan, a muzika koja izbija u prvi plan je jazz.
Jazz je muzika crnaca koji su evropsku muziku obogatili afričkim ritmovima. Sama reč u njihovom slengu znači «sex». Nastao je kao kontrast tradicionalnoj muzici, a sadrži u sebi ritmičke sekcije baseva, bubnjeva, trombona, klarineta i sl. Za njega su karakteristične sinkope, a svaki dobar jazz mora u sebi prezentovati i swing. Jedni od prvih plesova koji su se plesali na jazz su bili charleston, step i foxtrot.
Mešanjem baleta i gore navedenih plesova, formirao se stil plesa koji se prvo zvao „stage dancing“, a kasnije je bio primenovan u naziv „jazz dance“. Jazz je uglavnom bio muški ples s nešto žena, da bi kasnije postao jednako zastupljen i muškarcima i ženama.
Glavna karakteristika jazz dancea su izolacije u kojima se tijelo dijeli na dijelove, od kojih svaki dio radi svoj pokret izolovan jedan od drugog. Ta „aritmičnost / asimetričnost“ je ujedno i karakteristika jazz muzike.
Danas se jazz dance izvodi na sve vrste muzike.

Moderan balet

Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. ON traži bogatije i slobodnije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Počeci savremenog baleta javljaju se u Italiji u XV veku odakle sredinom XVI veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj odakle se proširio i u druge zemlje. U prvim godinama svog postojanja zvao se „slobodan ples“ a kasnije dobija naziv „moderni ples“. 1900. godine neki evropski plesači počinju da se bune zbog nefleksibilnosti klasičnog baleta. Oni napuštaju špic patike, klasičnu baletsku tehniku i kostime te pokušavaju nešto novo. Početkom XX veka Sergej Đagijev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike.

Koristeći elemente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek. Ono uključuje različite igračke škole i predstavljaju ga izvođači, koreografi, pedagozi mnogih zemalja koji teže da stvore novu igru koja bi odgovarala specifičnim duhovnim potrebama čoveka dvadesetog veka. Upravo odatle i potiče reč „moderno“ – savremeno. Predvodnica modernog baleta je Isidora Dankan. Postoji mnogo stilova u modernom i jazz baletu a među njima su Marta Graham, Horton, Limon, Mattox itd.

Prvi Moderni plesači su bili: Loie Fuller, Isadura Duncan, Ruth St. Dennis, u Americi i Rudolf Laben, Emile Jaques -Dalcroze, Francois Delsarte u Evropi. MOderni ples se najbrže razvio u centralnoj Evropi gde su odmah i otvorene škole.

Godine 1915. otvara se prva škola modernog plesa u Americi. Osnivači modernog plesa su nastavili da prave koreografije zasnovane na mitovim a i legendama, kao u klasičnom baletu, ali su kasniji koreografi pravili koreografije po pričama iz svog vremena. Tako su Kasnije koreografije oslikavale uglavnom društveno uređenje, socijalno stanje balerine itd.

O baletu

Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300-1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (фр. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима.

Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у XV веку одакле средином XVI века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста.

Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе.

Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замијењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији.

Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком XX века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином.

Најпознатији и најизвођенији класични балети

„Лабудово језеро“, „Успавана лепотица“, „Ромео и Јулија“, „Дон Кихот“, „Пепељуга“, „Петрушка“, „Охридска легенда“ и многи други.

Балетски композитори

• Петар Иљич Чајковски
  • Лабудово језеро
  • Крцко орашчић
  • Успавана лепотица
• Адолф Адам
  • Жизела
• Чезаре Пуњи
  • Есмералда
• Лудвиг Минкус
  • Дон Кихот
  • Бајадера
• Лео Делиб
  • Копелија
  • Силвија
• Микис Теодоракис
  • Грк Зорба

• Балет у Србији
  • Стеван Христић
    • Охридска легенда
  • Зоран Мулић
    • Вечити младожења
    • Избирачица